...O nasem divnom poslaniku Muhammedu salallahu aleyhi we selem...

- Ukopao je dva sina koji nisu doživjeli ni drugu godinu, plačući i tugujući za njima. - Ukopao je dvije maloljetne kćerke koje su bile u cvijetu svoje mladosti, plačući toliko da je zemlju skvasio suzama. - Gađali su ga kamenjem, pa im je oprostio! - Pao je na sedždu a na njega su bacili devinu utrobu. Ostao je na sedždi iako su se nečistoća i krv deve slijevali niz njegovo plemenito lice. Oprostio je onima koji su mu to uradili! - Davili su ga njegovom odjećom toliko da se počeo gušiti, pa im je oprostio! - Stavljali su nečistoću i trnje na put kojim je prolazio, pa im je oprostio! - Nazivali su ga ludakom, pa im je oprostio! - Bilo je dana kada nije imao ni pola datule za jelo zbog onih koji su ga mučili, pa im je oprostio! - Prekinuli su njegov obilazak bližnjih, pa im je oprostio! - Slomili su mu dva prednja zuba, zabili željezo u njegovo lice, otrovali su ga i pokušali opsihriti i iz njegovog grada su ga protjerali, pa im je oprostio! Sve ovo je oprostio, zbog čega? Zbog mene i tebe i zbog islamskog ummeta!!! Pa, zar ne zaslužuje da stalno donosimo salavate na njega i da ga slijedimo? Neka je salavat na tebe, naš dragi Poslaniče! Donosite salavate na onoga koji kaže: “Moj ummet, moj ummet!”

*salallahu aleyhi we selem*